Intervju sa Staljinom

[Admin]

Povodom 133 rodjendana Staljina,klasika naucnog socijalizma i lidera Sovjetskog Saveza objavljena je publikacija "Istina o Staljinu". Vise informacija pronacicete u linku:

http://www.skoj.org.rs/vesti.html

[Lune]

Šta misle oni koji sada govore o destaljinizaciji? Šta je potrebno danas demontirati, hitno, u našoj državi i da taj proces nazovemo destaljinizacija?
Mehanizam masovnih represija? Ne dolazi u obzir.
Nekakav kult ličnosti? Hm… Smešno.
Možda bi trebalo likvidirati mehanizam surove odgovornosti elite za rezultate njenog rada? Nažalost, bespredmetno.
Da aktuelizujemo neke „časove istorije“? One iste repesije, pažljiv odnos prema ljudskim resursima, da znači ne ponavljamo „ljudi, budite oprezni“… I sve to je priča u prazno. Niko ne pokušava sada sa jedne strane da obnovi mehanizam masovnih ne adresiranih represija, a sa druge strane niko ne može da pokuša da iskoristi stanovništvo kao potrošni materijal i time „zauzda“ istoriju. Ta pitanja su prošlost. To je pitanje istorije o veličanstvenosti, tragediji, konkretnim uslovima i okolnostima u konkretnom vremenu. Međutim, ne radi se ni o tome.
Radi se, u suštini, isključivo o istorijskom pamćenju, tj. o likovima. Potrebno je demontirati, izbaciti iz društvene svesti lik Staljina. Sam po sebi, čini mi se, krajnje čudan zadatak. Da, lik i heroja. Mongoli su obožavali Džingis Kana, Uzbekistanci Temerlana, Francuzi Napoleona… To su nacionalni heroji, nacionalni simboli.
Međutim, ipak postoji najvažniji momenat koji čini destaljinizaciju nasušnom neophodnošću za značajni deo ruske elite, one iste postnomenklature koja je produkt realne, već izvršene destaljinizacije.
Iza Staljina, iza lika Staljina, iza istorijskog pamćenja koje se naziva rečju „Staljin“, postoji nešto što ne možete naći kod sadašnjih elita. To je pobeda. Smisao destaljinizacije je izbrisati pobedu iz svesti. Ne samo pobedu kao činjenicu u velikom otadžbinskom ratu, već pobedu u najširem smislu reči – pobedu kao zadatak.
Staljin je za razliku od mnogih državnika različitih epoha dobro shvatao glavni zadatak koji država ima: zadatak da pobedi. Fenomen pobede, izvojevan od strane Staljina, nije vezan za lik vojnog vođe koji je nominalno ili čak realno bio na čelu armije i naroda u uslovima najstrašnijeg rata. To je fenomen politike koja je u potpunosti od početka do kraja obavijena pobedom. Da nije izvršena ta ogromna mobilizacija koja je prethodila ratu, ni o kakvoj pobedi, ni o kakvom ratu ne bi bilo govora. „Mi smo zaostali u odnosu na napredne zemlje od 50 do 100 godina. Mi moramo da pređemo to rastojanje za deset godina. Ili ćemo to učiniti, ili će nas rastrgnuti“, ovo je najpoznatiji Staljinov govor iz 1931. godine u kojem je precizno odredio zadatke i izazove.
Tako da je glavni objekat destaljinizacije u principu sama ideja pobede. Vitalij Tretjakov koji je istupio sa idejom devlasovizacije, apsolutno je tačno primetio da je destaljinizacija borba sa Staljinom sa pozicija Vlasova. Uzgred, potpuno logičan stav za vlasovca. To su gubitnici. Gubitnici moraju da izbrišu iz nacionalnog koda, iz svesti, ono čime država treba da se bavi i zašto uopšte postoji – tu tvrdoglavu i neprijatnu stvar. Pobedu. Ako ne ukloniš Staljina ništa nisi uradio.
Inače, njih će rastrgnuti.
Preveo: Goran Šimpraga

[Djoko]

Комунисти треба да се боре за будућност и да граде будућност а не прошлост.

Да ли је Стаљин био овакав или онакав потпуно је небитно. Време је за нову - поправну светску комунистичку револуцију

[Sponsored content]