KOMUNISTICKA PARTIJA

[mirotvorac]

Unuk Josipa Broza Tita izabran za predsednika novoformirane Komunističke partije. Osim izbora predsednika partije, komunisti se ujedinili sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata Vojvodine.
Josip Broz, unuk nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, izabran je u Novom Sadu za predsednika novoformirane Komunističke partije.
Odluku su doneli delegati Kongresa ujedinjenja više komunistički orijentisanih partija u Srbiji, održanom u jednom hotelu u predgrađu Adice.
"Uveren sam da ćemo do kraja januara iduće godine sakupiti 10.000 potpisa neophodnih za registraciju stranke. Naša ciljna grupa je 10 odsto od gotovo 60 procenata politički neopredeljenih birača u Srbiji", izjavio je Broz.
Prema njegovim rečima, KP će biti moderna partija levice, koja će se zalagati za evropske integracije i završetak privatizacije u Srbiji.
"Za razliku od nekadašnje KP, čiji članovi su morali da budu ateisti, naša partija poštovaće slobodu veroispovesti njenih članova", rekao je Titov unuk, odnosno Žarkov sin.
Broz je objasnio da je program nove stranke zasnovan na iskustvima ranije partije, ali u novim uslovima.
"Prihvatamo sve što je bilo dobro i izbacujemo sve što je bilo loše. Osnovni cilj je da ovom narodu vratimo dostojanstvo, obezbedimo penzionere da ne moraju da rade nego da žive od penzije, a ta mesta da zauzmu mladi, da obezbedimo selu da može da normalno funkcionise i radi, a ne da iskorišćavamo seljake i uvozimo poljoprivredne proizvode", rekao je Broz.
Za potpredsednika KP izabran je Nenad Kulić, dok će funkciju generalnog sekretara obavljati Vladimir Kirčanski.
Izabrani su i gradski odbori Novog Sada, Zrenjanina i Vrbasa, sa Slavkom Kesićem, Stevom Jukićem, odnosno Nikolom Međešijem na čelu.
Savez nezavisnih socijaldemokrata Vojvodine ujedinio se danas u Novom Sadu sa Komunističkom partijom, kojom predsedava Josip Joška Broz.
Brozovoj Komunističkoj partiji ranije je prišla i Nova komunistička partija iz Zrenjanina, a na današnjem kongresu ujedinjenja iskazana je želja da Brozovoj stranci pristupe i sve druge partije s komunističkim predznakom u Srbiji.
Unuk Josipa Broza Tita izabran za predsednika novoformirane Komunističke partije. Osim izbora predsednika partije, komunisti se ujedinili sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata Vojvodine.
Josip Broz, unuk nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, izabran je u Novom Sadu za predsednika novoformirane Komunističke partije.
Odluku su doneli delegati Kongresa ujedinjenja više komunistički orijentisanih partija u Srbiji, održanom u jednom hotelu u predgrađu Adice.
"Uveren sam da ćemo do kraja januara iduće godine sakupiti 10.000 potpisa neophodnih za registraciju stranke. Naša ciljna grupa je 10 odsto od gotovo 60 procenata politički neopredeljenih birača u Srbiji", izjavio je Broz.
Prema njegovim rečima, KP će biti moderna partija levice, koja će se zalagati za evropske integracije i završetak privatizacije u Srbiji.
"Za razliku od nekadašnje KP, čiji članovi su morali da budu ateisti, naša partija poštovaće slobodu veroispovesti njenih članova", rekao je Titov unuk, odnosno Žarkov sin.
Broz je objasnio da je program nove stranke zasnovan na iskustvima ranije partije, ali u novim uslovima.
"Prihvatamo sve što je bilo dobro i izbacujemo sve što je bilo loše. Osnovni cilj je da ovom narodu vratimo dostojanstvo, obezbedimo penzionere da ne moraju da rade nego da žive od penzije, a ta mesta da zauzmu mladi, da obezbedimo selu da može da normalno funkcionise i radi, a ne da iskorišćavamo seljake i uvozimo poljoprivredne proizvode", rekao je Broz.
Za potpredsednika KP izabran je Nenad Kulić, dok će funkciju generalnog sekretara obavljati Vladimir Kirčanski.
Izabrani su i gradski odbori Novog Sada, Zrenjanina i Vrbasa, sa Slavkom Kesićem, Stevom Jukićem, odnosno Nikolom Međešijem na čelu.
Savez nezavisnih socijaldemokrata Vojvodine ujedinio se danas u Novom Sadu sa Komunističkom partijom, kojom predsedava Josip Joška Broz.
Brozovoj Komunističkoj partiji ranije je prišla i Nova komunistička partija iz Zrenjanina, a na današnjem kongresu ujedinjenja iskazana je želja da Brozovoj stranci pristupe i sve druge partije s komunističkim predznakom u Srbiji.

http://www.kp.rs/

office@kp.rs

[Lune]

УПОЗОРЕЊЕ

У последње време нам се све више јављају људи збуњени постојањем две Комунистичке Партије Србије. Као што се зна, по закону није могуће да постоје две партије истог назива. Забуну изазива Комунистичка Партија Србије � Верољуб Недељковић чији председник иступањима у јавности никада не представља партију својим пуним називом, већ користи само део пуног назива, односно само Комунистичка Партија Србије чиме нама члановима Комунистичке Партије Србије наноси огромну штету. Чланови и руководство К П С �а су озбиљни људи а не шарлатани који ће својим иступима засмејавати и увесељавати јавност. Ми смо јасно идејно профилисана странка и немамо конфузију у главама која проистиче из идеолошког незнања и елементарне неписмености.
За више информација о К П С � Верољуб Недељковић можете погледати сајт
www.komunistickapartijasrbije.org.rs,
а биографију председника КПС-ВН под �комитети Верољуб Недељковић�.
ЈОШ ЈЕДАНПУТ НАПОМИЊЕМО : КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА СРБИЈЕ НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА КОМУНИСТИЧКОМ ПАРТИЈОМ СРБИЕ � ВЕРОЉУБ НЕДЕЉКОВИЋ

[rokosovski]

СРАМОТА. КАКО НЕКО МОЖЕ ДА СЕ НАЗИВА КОМУНИСТОМ КАД ПОТЕНЦИРА ПРИВАТИЗАЦИЈУ, УЛАЗАК У ЕУ И НАТО И ДА СЕ УДРУЖУЈЕ СА РЕВИЗИОНИСТИМА. МЕСТО ОВЕ ПАРТИЈЕ-НА ДЕПОНИЈИ ИЗДАЈНИКА.

[Lune]

Svedoci smo da nije islo *onako*...nesto se moralo prilagoditi trenutku, htenjima...velikog broja ljudi, u nizu izbora potvrdjivale su se zelje i htenja, naravno gradjani, radnici nisu ocekivali srednjevekovni kapitalizam u kome su *vlasnici preduzeca* dali sebi svojstvo da su *robovlasnici radnika* sto je bitno uporiste za komuniste, kako rekoh u ovom trenutku. Kako ce se razvijati buduci drustveni i ekonomski odnosi, pokazace vreme zavisno od uspeha Komunistickih delatnika. Licno te razumem Rokosovski...ali situacija na terenu diktira pocetke. Svetozar Markovic, Dimitrije tucovic nisu bili komunisti, ali je iz toga rada i odnosa iznikla i KP. Sto se tice *sramote*, ona je naveliko prisutna, obnarodovana je i danas na TV, Rasim Ljajic je osnovao novu stranku *slovi kao nesto levo od centra*, a do pre sat vremena Isti covek *drugo paklovanje*...sve objasnjava prisustvo Vuka Draskovica u prvom redu i govorom za tribinom...*levica i desnica treba da budu dve ruke na jednom telu*..ocigledno, bilo bi to telo *sa posebnim potrebama* od invalidskih kolica do mozga. Rokosovski, zivimo u vremenu u kome zivimo...ukljucimo se u vecu Komunisticku formaciju, oslusnimo htenja gradjana..a u hodu pokusajmo da im objasnimo. stvorimo ambijent za vise ciljeve drzave i drustva.

[rokosovski]

Мени је драго да ме лично разумеш али ја ти морам рећи нешто. Прво су основали КС, па сад оснивају КП. Шта је следеће? Зашто се наставља са традицијом комадања компокрета? Ко је иницијатор свега тога? Зашто се оснивају партије иако се зна да је НКПЈ једини легитимна компартија у Србији? Зашто се ревизирају идеје компокрета? То су питањa на која ја лично желим да чујем одговоре.

[Lune]

Razbijeni komunisti, od *ujedinjenja* zahvaljujuci espeesadzijama nisu imali semu, organizaciju, medjusobne kontakte...pojedini ljudi su usvojim sredinama osnivali, snalazili se...nazivi KP su eksploatisani, postoje i razlike, mozda i ambicije, mada to lici na korak u nazad,,*nahijsko organizovanje*...ali bitno je da se desava, a nuzda zakon menja...ujedinice se....*revolucija koja tece*....moramo se pribliziti jedni drugima...rusenje vlasti je prva tacka dnevnog reda aktivnosti...i tu nesme da bude razlike.

[mirotvorac]

Rokosovski je u pravu, ali je problem sto velika vecina gradjana to ne zna. U medjunarodnom komunistickom pokretu se zna da je NKPJ jedina priznata komunisticka partija iz Srbije, ali kako objasniti gradjanima da je zaista tako? Nazalost, to znaju samo oni koji su zahvaljujci velikom licnom interesovanju za komuisticki pokret o tome obavesteni. Medijska blokada komunista je stvorila situaciju da ljudi vrlo retko tek po nesto cuju. Zato i imamo ovako haoticnu situaciju.

[Lune]

Joska Josip Broz i Aleksandar Vulin, nevezano jedan sa drugim odskrinuli su vrata u *medijskom svetu*....nisu li to obelezja sposbnosti rukovodilaca i pregalaca...postaju nesporni, upornim radom. Jedni su ponudili sebe *svetskoj revoluciji*..drugi sebe nude *gradjanima i njihovim problemima u svojoj zemlji*.
I naravno sve to nije razlog da po slobodnom izboru NKPJ pristupi razgovorima sa jednim ili drugim, po ovim ili onim pitanjima....ostalo ce odluciti i gradjani i clanstvo..ko je *jedini* ko *postoji* ili ko *ne postoji*. Kako rekoh u pitanju je stvaranje POKRETA levih snaga koje moraju da imaju zajednicki osnovni cilj, samokriticki da procene partije svoj polozaj i ulogu u drustvu i na osnovu *zakljucka* a ne *mi smo* da odrede i usmere svoje delovanje...*napred, samo napred, nikako nazad* komandovao je Broz na Sutjesci...proboj je izvrsen...a u partizanima nisu bili samo komunisti...secate se...NOP !!!!!!!!!! NOB !!!NOR!!!!

[Lune]

Broj 94 | Piše: Nataša Jovanović • 17. decembar 2009

Radnici „1. maja“ legli su na šine jer stojeći ne mogu da se nose sa sramotom koju svakodnevno trpe nemajući šta da jedu.

Kako u Srbiji sve ima duplo dno, tako je i slika naše zemlje pred kraj 2009. godine potpuno različita u režimskim medijima i u realnom životu. S jedne strane, kao da su sve srpske brige namah prestale činom ukidanja viznog režima prema zemljama Evropske unije, a s druge, u susret stvarnom životu, vidljivo je gladno lice zemlje namučene najprljavijom pljačkom državne imovine u celoj Istočnoj Evropi, lakonski nazvanoj „tranzicija“.
Ekipa magazina „Pečat“, nedavno se suočila sa pravim stanjem stvari, južnije od 45 paralele, tamo gde Vlada Srbije i njeni ministri i narodni poslanici nerado i retko zalaze, pa i kad zađu, onda to medijski mora biti ispraćeno kao vanserijski heroizam, čin bez premca, a najčešće, kao odlazak „u blato“, junački ulazak „u narod“. Jednom rečju, svaki član srpske političke vrhuške koji je barem jednom provozan ovim sumornim drumovima, upisao je to sebi kao dokaz „neraskidive veze sa narodnim potrebama“, a sebe potom predstavio kao vernog tumača narodnih potreba. U rečniku jednog bivšeg političara koji se nekim čudom našao nešto niže u Šumadiji, otela se pre nekoliko godina skoro epska misao: „Pa to je tamo ljuta sirotinja!“.

SIVO NEBO NAD ŠUMADIJOM Prva stanica putešestvija „Pečata“ po centralnoj Srbiji, bila je mala raskrsnica drumskog i železničkog saobraćaja, već legendarno Lapovo, poznato po šumadijskoj opomeni neopravdano užurbanom čoveku: „Polako, bre, nisu Nemci stigli u Lapovo!“. Jer, u Šumadiji to beše pravilo svih ratova: „Dok Nemci ne dođu u Lapovo ni puška se ne podmazuje…“

Na pruzi lapovskoj leže gladni radnici. Gladni u Evropi 2009. godine, nasred međunarodnog putnog koridora.

Mirno je. Jutarnji, rani mraz. Nadomak železničke pruge založena vatra kraj koje se nekolicina štrajkača okupila ne bi li se posle vetrovite i hladne zimske noći, provedene pod vedrim nebom, ugrejala. Nad vatrom ispružene, pocrnele, otvrdle radničke ruke. Prosek radnog staža 27 godina.

„Ovde kada nekom dozlogrdi obično kaže: Idem na prugu, čekam voz“. Sada ga mi, nekadašnji ljudi, mašinbravari, strugari i zidari zaista čekamo. Čekamo danima. Neka odnese ovo malo života, badava je. A kada to čujete iz gladnih usta, onda to nije puka pretnja, onda verujte da je istina“. Ovim rečima Nikadin Petrović, dugogodišnji radnik fabrike GIK „1. maj“ dočekuje reportere „Pečata“. Od 3. avgusta 1974. godine kada je u ovoj fabrici zasnovao radni odnos do, kako kaže, dobrovoljne smrtne presude pred kojom se nalazi protegle su se godine rada na različitim radnim mestima. „Život sam dao za ovu fabriku. Radeći, nisam primetio da su mi deca porasla. Sada imam dvoje unučadi kod kojih ne idem jer ne mogu da im kupim ni čokoladu. Sramota me je. Sramota me što me je majka rodila“, ponavlja, mrmljajući sebi u bradu.

Golgota radnika GIK „1. maj“ traje mesecima, pa je međunarodni koridor Beograd-Niš za ove izmučene ljude stanica kojoj se uvek vraćaju. Deonica Lapovo Varoš za godinu dana blokirana je šest puta.
Ovog puta bili su odlučni da više ne pregovaraju sa vlasnikom koji im duguje 11 zaostalih plata i doprinose, već da se sa tim zahtevom obrate državi.

Od kada je Petrović došao u fabriku sve je ostalo isto. Zgrada ista, prozori koji su bili, ni nove cigle, al’ zato, kroz grč sriče, mnogo leševa. „Svi smo mi ovde leševi, poniženi glađu i bedom. Nekada sam od plate mogao da kupim june od 180 kila, sada maštam o šaci pasulja i litri zejtina. Za hleb ni dinar. Mesecima ni dinara. Je l’ to demokratija 21. veka?“
„Ih, nemate para“, reče nedavno predsednik Republike Boris Tadić, u dijalogu sa nekoliko studentkinja Beogradskog univerziteta. „Ih, nemate para“, ponovio je Tadić, hrabreći ih da su upravo njegovom politikom došli do otvorenih vrata Evrope. A one su mu uporno govorile da je lepo što su vrata otvorena, ali para zaista nema. Ih, nema para…

Radnici „1. maj“ ne jedu, jer nemaju šta da jedu. Proizvođači. Radnička klasa u izvornom značenju te reči. Štrajkuje, dakle, firma koja nosi ime praznika rada! Eto još malo paradoksa. Neko se gadno šali.
Radnici fabrike „1. maj“ ne lažu da su gladni. Zjapi strašna jama beznađa pred svakim od njih. Radnici su to, stariji, ozbiljniji, imaju iza sebe veliki minuli rad. Legli su na prugu koja je njihovim rukama građena. Legli su jer stojeći ne mogu da se nose sa sramotom koju svakodnevno trpe jer nemaju šta da jedu. Jedan je već odavno deda. Unuk ga tera sa vrata prutićem i viče na njega: „Jesi li to opet došao da jedeš?“.

Više u 94. broju magazina “Pečat”

[Lune]

Писмо Председнику Републике објављујемо у целини.

„Уважени господине Председниче,

после нашег летошњег сусрета, између два славна датума антифашистичке борбе у Србији, остали смо у уверењу да се прошлост и историјска истина неће мењати по идеолошкој, партијској и накнадној групној вољи. У међувремену су и поједини високи државни функционери, међу њима дакако и Ви, јавно потврђивали како је антифашизам трајна одредница државе Србије која јесте и мора да буде поносна на свој допринос у сламању фашизма у Другом светском рату. Речи се, на жалост, доста разликују од праксе.

Ми вам се, господине Председниче, не обраћамо с молбом за помоћ (а било је, сећате се, у разговору и баш Ваше иницијативе у том погледу), већ у жељи да обавестимо, као председника свих грађана, о ставу у изборном процесу за сваког респектабилне организације која има преко 100.000 чланова.

СУБНОР Србије је нестраначка организација и у изборима у свим срединама неће бити полигон ни за кога. Наши чланови ће се опредељивати, уколико желе, према личним проценама, али ће, дајући глас, водити рачуна и о томе колико је која изборна листа наклоњена управо СУБНОР-у као баштинику славне наше прошлости.

У прилогу Вам, слободни смо, достављамо и званичан став Председништва Субнора Србије о понашању у изборном поступку.

Желимо да Вас, господине Председниче Републике Србије, обавестимо и о томе да је Влада најновијом уредбом укинула законски одређену репрезентативност и представљање програма и на тај начин поништила даљу могућност досадашњег начина финанисрања организација попут СУБНОР-а Србије. Упућивање на конкурсе, о којима одлучују неке тројке, дају шансу за опстанак, али значи и индиректно затварање врата и онемогућавање рада непрофитних али сигурно изузетно корисних и масовних организација.

Није нам позната (угледни смо чланови неколико регионалних и две светске изузетно признате организације бораца) ни једна држава са антифашистичком традицијом, посебно у Европи, која се тако лишава поносне прошлости и спречава делатност на домаћем и међународном плану.

Примите, господине Председниче Републике, наше поздраве“ – стоји у писму које је председнику Томиславу Николићу упутио проф. др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије.

СТАВ ПРЕДСЕДНИШТВА СУБНОР-а СРБИЈЕ О ИЗБОРИМА МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ НА ОВОМ ПОРТАЛУ ПОД НАСЛОВОМ „ИСТРАЈАЋЕМО У СВОЈОЈ БОРБИ“

[Sponsored content]