Stav Studentskog fronta o blokadi Filozofskog fakulteta

[crveni bataljon]

STAV STUDENTSKOG FRONTA O BLOKADI FILOZOFSKOG I FILOLOŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU

Studentski front (SF) pozitivno ocenjuje blokadu Filozofskog i Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koju su sproveli progresivni studenti i smatra njihove zahteve potpuno ispravnim. Blokada je predstavljala veliki korak napred u organizovanju studentske borbe u uslovima restauriranog kapitalističkog društvenog sistema u Srbiji. Sa druge strane, treba istaći da je tokom blokade došlo i do određenih grešaka koje pažljivo treba analizirati kako se više ne bi ponavljale kao remetilački faktor u narednim studentskim protestima.

Učešće u blokadi dva fakulteta od samog početka pa do njenog kraja su uzeli i pripadnici Studentskog fronta. Dosad je bilo više pokušaja da se studenti suprotstave samovolji buržoaskog režima u Srbiji koji je nametnuo tezu da je školovanje privilegija koja mora da se plaća. Organizovano je više protesta koji su se svodili na jalove šetnje ulicama Beograda koje nikada nisu dovele do značajnog rezultata. Negativnu ulogu u svemu tome su imali i karijeristi iz buržoaskih političkih stranaka koji su pravedne zahteve studenata uvek koristili za sopstvenu promociju, pri tome ih perfidno gušeći na razne načine. Ovoga puta, studenti su prepoznali prljavu igru profitera i karijerista i odlučili su se za blokadu fakulteta umesto neefikasnih šetnji i ta strategija je dala određene pozitivne rezultate. Jedan od uspeha je što se javnost zainteresovala za studentske zahteve u protestu i što je blokada imala daleko veću podršku građana nego što je to bio slučaj u svim prethodnim protestima. Stoga, SF smatra da je u smislu pronalaženja adekvatne strategije borbe za studentska prava blokada dva fakulteta u Beogradu imala ispravnu metodu borbe. Blokada i oformljena studentska tela na ta dva fakulteta su artikulisali i zastupali autentične interese studentske populacije zbog čega su članovi SF i učestvovali u njihovom radu. Međutim, pored svih dobrih strana treba konstatovati da je bilo i loših. Naime, činjenica je da nijedan zahtev studenata u blokadi režim i univerzitetske vlasti nisu ispunile. Time je uspeh blokade umanjen i može se reći sa punim pravom da njen cilj nije ostvaren. Zbog čega je to tako? Osnovni razlog je taj što je blokada bila izolovana, odnosno odvijala se samo na dva fakulteta u Beogradu. Izostala je podrška studenata na drugim fakultetima u Beogradu i drugih univerziteta u Srbiji što je umanjilo moć studenata u blokadi i između ostalog prouzrokovalo i neuspešno proširivanje blokade i na Filozofski fakultet u Novom Sadu, iako je za to postojala dobra volja progresivnih studenata iz tog grada. Studenti dva blokirana fakulteta jednostavno nisu bili dovoljno istrajni u traženju podrške na drugim fakultetima. Blokada je morala da se proširi i na druge fakultete jer je to bio jedini garant da država ispuni pravedne studentske zahteve. Moć studenata je u masovnosti njihovih protesta! Lišeni masovnosti ti protesti ne mogu da dovedu do planiranih rezultata. Isto tako, iako je deklarativno postojala volja za povezivanjem sa radničkim sindikatima na tom planu izuzev početne inicijative ništa nije urađeno. Studenti ne mogu nikako sami da trijumfuju u svojoj borbi. Potrebna im je podrška drugih slojeva društva koji trpe nepravdu. Upravo u skladu sa tim radnici su prirodni saveznici studenata u njihovoj borbi. Međutim, umesto insistiranja da sindikalci podrže protest i da im se ponudi ista takva pomoć u njihovoj radničkoj borbi, stalo se na prvom koraku. U narednim studentskim protestima to nikako ne sme da se dešava i podrška radnika mora da bude obezbeđena. U zajedničkoj borbi za pravdu, front saradnje treba širiti i ka seoskoj sirotinji i penzionerima koji osećaju muku svoje dece i unuka kojima kapitalistička država bestidno nameće basnoslovne školarine. Nikako ne treba skrivati činjenicu da su studentski zahtevi socijalni i ako se to zna onda nema ničeg lošeg u tome da progresivne političke organizacije daju podršku protestu. Time se na bilo koji način ne umanjuje pravednost zahteva, šta više, podrškom progresivnih organizacija koje se bore protiv nepravde u društvu dobijaju na značaju.Nijedna akcija, samim tim ni studentska, koja nema jasno iskristalisano rukovodstvo ne može da bude ostvarena na adekvatan način. Drugim rečima, nema uspeha studentskog protesta niti blokade bez dobre organizacije. Plenum nije dovoljan sam po sebi, mora da postoji organizaciono telo studenata u protestu koji njime mora da rukovodi. Za uspešno izvođenje svake borbe potrebna je organizacija koja će je predvoditi. To organizaciono telo mora da bude izabrano od strane studenata. Treba da ima moć ali i odgovornost u slučaju da protest propadne. Ako blokada ili protest ne daju željene rezultate oni koji su ih predvodli moraju da snose odgovornost. Ne može se više dozvoliti da jedni te isti ljudi rukovode studentskim protestima a posle kada treba da se diskutuje o odgovornosti beži se u anonimnost i bezbedno utočište Plenuma kao “direktno demokratskog tela koje donosi sve odluke, a u kome učestvuju svi”. I direktno demokratsko telo poput Plenuma mora da ima svoju organizacionu strukturu da bi ostvarilo svoje ciljeve. Treba da se zna ko je za šta odgovoran i da se analizira da li je ispunio svoje zadatke. Izbegavanjem određivanja organizacionog vođstva protesta ili blokade beži se od odgovornosti za neuspeh. Sa takvom praksom se mora prekinuti jer ona neće dovesti do pozitivnog rezultata.Veliku grešku predstavlja i to što režimu i univerzitetskim vlastima nisu predočeni rokovi dokle će se čekati sa eventualnim ispunjavanjem studentskih zahteva i kada se kreće u nove proteste ako do ispunjenja zahteva ne dođe. Aktivisti SF su insistirali tokom blokade da se takvi zahtevi isporuče buržoarskim vlastima. Studentski front će se i dalje zalagati da blokada bude vremenski ogranočena i da se jasno zna kada će se stupiti u novu akciju ako zahtevi ne budu ispunjeni.Takođe, SF smatra da ne postoji nijedan jedini razlog da se u toku studentskih blokada i protesta ne ističe zahtev za uvođenje potpuno besplatnog školovanja. Reč nije o utopiji već o civilizacijskoj tekovini koja je sramno ukinuta u našoj zemlji nakon restauracije kapitalizma. Svako ima pravo da se školuje, i sticanje znanja nikako ne sme da postane privilegija bogatih. Stoga će SF u svakoj situaciji, u svakom protestu i u svakoj blokadi isticati zahtev za besplatnim školovanjem.Studentski front smatra da okončanjem blokade na Filozofskom fakultetu a prethodno i na Filološkom fakultetu u Beogradu borbi za studentska prava nije kraj več je reč o njenom početku. U toj borbi Studentski front će istrajati do samog cilja, ispunjavanja svih studentskih zahteva i najvažnijeg od svih koji glasi - obrazovanje svima! Da bi studentska borba bila uspešna ona se mora voditi svakodnevno. Studentska borba se ne vodi samo u toku blokade, ona se ne vodi samo tokom studentskih protesta svake godine u oktobru i novembru. Zato borba svaki dan, i za vreme isptnih rokova, i za vreme nastave, i za vreme pauza... Borba do pobede !

Studentski front
Beograd,
20. novembar 2011. godine