Stop privatizaciji poljoprivrednih kombinata

[Admin]

http://www.skoj.org.rs/116.html

[mirotvorac]

I poljoprivredni kombinati, kao i sva druga preduzeca i ustanove, koji su privatizovani, treba vratiti u drustveno vlasnisvo. Sve privatizacije treba ponistiti,a onima koji su ulozili sredstva, vratiti iznos ulozenih sredstava do realne vrednosti. One koji su se nepravedno obogatili na racun privatizacije, treba pozvati na odgovornost, odnosno pokrenuti protiv njih krivicne postupke. Posledice ne smeju snositi vlasnici privatnog kapitala, koji su postovali tada vazece zakone. Kako je veoma mali procenat privatizacija sproveden po zakonu i kako je realni udeo privatnog kapitala u privatizovanim preduzecima jako nizak, to ne bi bio veliki problem da se ulzeno vrati. U mnogo vecem broju slucajeva bi se desilo da su vlasnici preduzeca duzni drzavi, jer su se nepravedno obogatili na teret radnika, koristeci kapital do koga su dosli po nerealno niskim cenama.
Nakon vracanja drustvu imovine koja mu je nepravedno oteta, treba uspostaviti nov sistem upravljanja. Po meni, to ne bi bilo ni cisto samoupravljanje, niti drzavni centrazlizam. Naime, preduzeca i ustanove bi imali tripartitne upravne i nadzorne odbore, sastavljene od jednakog broja predstavnika drzavne vlasti, lokalne samouprave i zaposlenih (svaka od navedenih grupa bi imenovala po trecinu clanova upravnih i nadzornih odbora). Upravni odbori bi imali izmedju 3 i 21 clana, bili bi nezavisni u svom radu, obavljali kompletnu funkciju upravljanja i imali iskljucivu nadlenzost u imenovanju i razresenju rukovodecih organa - direktora. Nadzorni odbori bi imali 3 clana (s tim sto bi svaki clan imao zamenika), vrsili bi nadzor i kontrolu materijalno-finasijkog poslovanja preduzeca ili ustanove i takodje bi bili nezavisni u svom radu.
Izbor direktora, kao i zaposlenih, vrsio bi se iskljucivo na osnovu javnih konkursa i oglasa, pri cemu bi bio jasno utvrdjen sistem bodovanja prijavljenih kandidata. Na bodove bi uticali vrsta i stepen obrazovanja, opsti uspeh tokom skolovanja/studiranja, radno iskustvo i postignuti rezultati (nagrade i priznanja lokalnog, regionalnog, drzavnog, medjudrzavnog, evropskog i medjunarodnog znacaja). Utvrdilo bi se jasno koliko bodova donosi koji od navedenih kriterijuma, sto bi onemogucilo bilo kakve zloupotrebe. U slucaju da 2 ili vise kandidata imaju jednak i istovremeno najvisi broj bodova, primenjivao bi se sistem proritenijih bodova, tj. odluka bi bila doneta na osnovu veceg broja bodva u odredjenoj kategoriji bodovanja. Prijave bi bile tajne, tj. podnosene na jedinstvenim obrazcima, elektronski popunjenim, i sa sifrom ispod greb koda. Na taj nacin, prilikom donosenja odluka o izboru direktora, odnosno izboru lica za prijem u radni odnos, organi koji odlucuju ne bi znali kog kandidata su izabrali. Tek posto se odluka donese, otkrivao bi se greb kod sa prijave i saznavalo ko je izabran.