PRVI MAJ-SOLIDARNOST JE NASE NAJJACE ORUZJE

[Admin]

Prvog maja 1886 g. čikaški radnici i radnice su rizikujući svoje živote odlučili/e da hrabro krenu u borbu za osmočasovno radno vreme i pravo na dostojanstven život.

Prvi maj odnosno Međunarodni praznik rada obilježava se u spomen na radničke demonstracije 1886. te je postao s vremenom simbol internacionalne solidarnosti radničke klase, no koliko je od toga danas ostalo? U Chicagu su na prvi maj 1886. radnici izašli na ulice tražeći osmosatno radno vrijeme koje su u rezoluciji 1884. iznijele Federacija trgovačkih organizacija i Radnički sindikat. Kako je ogroman broj radnika (250 000) izašao na ulice s tim zahtjevom državne vlasti i buržoazija, već upoznate s revolucionarnim karakterom radničkog pokreta, su spremile obranu.

Naime, lokalni biznismeni (Chicagocommercial club) su financirali strojnice za Nacionalnu gardu koje su trebale biti upotrebljene protiv štrajkača. Unatoč tome radnici su odlučno izašli na ulice ustrajući u svojim zahtjevima. Epilog svega je bio pokolj dvjestotinjak radnika, a osmero ih je osuđeno na smrt. Radnici desetljećima obilježavaju ovaj dan i ističući svoje zahtjeve te pritom često trpe policijske pendreke na svojim leđima, a nerijetko policija poseže i za oružjem. Policijsku brutalnu agresivnosti su danas osjetili radnici u Njemačkoj, Grčkoj, Turskoj gdje su opet ustali u obranu svojih elementarnih prava koja su na uštrb profita i kapitala.

Svi smo mi danas, u manjoj ili većoj meri i u zavisnosti od snage radničkog pokreta u državi/ma u kojoj/ima živimo, uživaoci grandioznih demokratskih tekovina radničkog pokreta, i levice uopšte, kao sto su: demokratski ustavi, demokratsko biračko pravo, građanske slobode, socijalne države itd. Savremena društva su, upravo zahvaljujući levici i organizovanom radničkom pokretu slobodnija, jednakija, solidarnija...od onih u kojima su živeli čikaški radnici. Ali ona su i dalje još uvek daleko od stadijuma na kome bismo mogli da kažemo da jesu suštinski slobodna, jednaka, solidarna...Čak smo u poslednje dve decenije bili svedoci jednog opšteg nazadovanja i gubljenja već stečenih socijalnih prava. Ovaj proces, koji je zahvatio čitavo čovečanstvo, svoje najrazornije posledice je proizveo baš u našim postkominističkim društvima. Sa rušenjem socijalizma poništene su i sve najpozitivnije tekovine socijalne države iz komunističkog perioda ali i ranija dostignuća radničkog pokreta i socijalističkih organizacija na ovim prostorima. U Srbiji se danas, kao i u Čikagu u XIX veku, ponovo, negiraju najosnovnija radnička i socijalna prava: poput, osmočasovnog radnog vremena, organizovanja u sindikate, trudničkog bolovanja itd.

U tom smislu nam se opet, više nego ikad pre u modernijoj istoriji našeg društva, nameće dilema: Socijalizam (tj. u mojoj percepciji istinska ,a ne ova današnja uglavnom falš, socijaldemokratija) ili varvarstvo!!!

Nikada se u istoriji nije dogodilo da povlašćeni i eksploatatori poklanjaju prava isključenima i eksploatisanima. Ova prava se jednostavno moraju izboriti i osvojiti.

Prvi maj je dan koji simbolizuje borbu za ta prava!
Srećan vam borbeni Dan rada- Prvi Maj!
Do konačne pobede!

[Admin]

Svim radnim ljudima, radničkoj klasi i građanima Srbije Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) najsrdačnije čestita Prvi maj – Dan međunarodne solidarnosti radničke klase.

Ovaj 1.maj radnička klasa obeležava u uslovima svetske ekonomske krize koju je stvorio kapitalistički sistem koji pokazuje ozbiljne znake truljenja. Ekonomska kriza polako počinje da utiče na smanjenje potražnje robe i sirovina na svetskom tržištu. Najpogubniji udar krize pogađa indrustriju metala, prehrane, građevine i hemije. Najavljuje se otpuštanje 120 000 radnika dok će zaposleni biti suočeni sa realnim smanjenjem vredosti plata zbog rastuće inflacije. Realno privreda Srbije je na nivou 30-tih godina prošlog veka, kada je glavnina industrije bila u rukama stranaca ili domaćih kapitalista. Danas glavninu profita iz Srbije iznose strani kapitalisti i domaći tajkuni. Nerazumno je očekivati od kapitalističke klase da će biti solidarna sa radničkom klasom i da će krvavo isceđene profite dobijene radom proletarijata iskoristiti za prevazilaženje ekonomske krize. To jasno pokazuje njihovu nezajazljivu glad za zaradom stečenom eksploatacijom tuđeg rada. Buržoaska Vlada Srbije pokušava pre svega da zaštiti krupne kapitaliste koji stoje iza građanskih političkih stranaka, a koji su zgrnuli ogromni profit izrabljivanjem radničke klase pretvorene u moderne robove. Objektivno država nema snagu da se odupre efektima krize. Država dozvoli povećava plata i penzija a zatim odobri poskupljenja koja od građana izvuku više para nago što su ih kroz povećanje dobili. Obećanja koja daje Vlada su najobičnije prazne reči. Videli smo to mnogo puta za proteklih 8 godina. Istinski ekonomski razvoj moguć je samo u okvirima istinske nezavisnosti koja se može ostvariti samo u uslovima suverenog raspolaganja svojim prirodnim bogatstvom i nacionalnih dohotkom. U ovom trenutku država mora računati pre svega na sopstvene snage i mogućnosti.

Umesto zatvaranja u NATO savez i EU, radnička klasa se mora izboriti za put progresa kojim koračaju socijalističke zemlje i države okupljenje oko projekta ALBA, koji su globalni nosioci stvaranja međunarodne zajednice zasnovane na istinskoj ravnopravnosti, solidarnosti. SKOJ zahteva hitne mere za rešavanje problema ekonomske krize. Sve relevantne činjenice ukazuju da se Srbija nalazi pred ekonomskim kolapsom. Spoljni dug Srbije prešao je 30 milijardi dolara, a zaduženost iz meseca u mesec raste za preko 1, milijardi dolara. Spoljni trgovinski deficit za prva četiri meseca 2008. godine dostigao je 4,2 milijardi dolara. Tokom predhodne dve godine Srbija je trošila 25 posto više nego što je proizvela. Zaposlenost je pala ispod 2 miliona, a nezaposleno je preko milion ljudi. Raste industrija koja se zasniva isključivo na uvoznim sirovinama-primer Ju es stil koji uvozi sve sem jeftine radne snage i struje. Trikovima se prikriva budžetski deficit jer se neplaćanja u tekućoj godini prenose u sledeću, a novac dobijen od privatizacije knjiži u tekućoj godini. Postavlja se logično pitanje kako će srpska buržoazija puniti budžet kada sve rasproda. Nova vlada će se zaduživati i rasprodavati preostale državne resurse. Tako je najavljena prodaja najuspešnije državne kompanije Telekom Srbija.

Faktički Srbija živi danas od plodova socijalizma stvaranih 45 godina jer buržoazija nošta ne stvara već samo rasprodaje. Sasvim je izvesno da kapitalizam u Srbiji pokazuje znake ozbiljne krize koja se produbljuje sve više i na globalnom nivou.Očito je da je kapitalizam kao sistem koji trpi parazitiranje vladajuće klase nesposoban da udovolji potrebama radnog čoveka. Stoga SKOJ smatra da je Srbiji potreban novi put,a to je put stabilnog socijalističkog razvoja. Samo istinski socijalizam može obezbediti građanima duhovni i materijalni prosperitet, opštu zaposlenost, besplatno školstvo i zdravstvo, stabilne penzijske, invalidske i socijalne fondove.

Samo istinski socijalizam može učiniti zemlju vojnički snažnom i nezavisnom. Današnja radnička klasa svedena je na moderno roblje. Svedočanstva o neprijavljenim radnicima, šikaniranju na poslu, izdavanju umrlica svakome ko pređe pedesetu, otpuštanju žena koje ostanu u drugom stanju, nezakonitom davanju otkaza predstavljaju knjigu utisaka o sumraku radničkih prava u srpskoj tranziciji koja se žanrovski može svrstati u horor komediju. Poslodavci, naime, umiru od smeha, a zaposleni, to su oni srećnici koji su uopšte dobili posao, umiru od straha da ga ne izgube. Država čini sve da zaštiti interese krupnog kapitala koji često finansira buržoaske političke partije.

U tom sistemu spojenih sudova politike i krupnog kapitala, interesi zaposlenih su iscurili u kanalizaciju neoliberalizma. Pozivamo radne ljude da stanu u jedan front za: - Davanje finansijske pomoći mladima i nezaposlenima; - Ukidanje PDV za osnovne životne namrnice, gorivo, grejanje, lekove, opreme i hrane za novorođenčad; - Zamrznuti vraćanje svih zajmova radnika koji su izgubili posao; -Povećanje plata i penzija u skladu sa rastom cena. Imperativ je vremena zajednički front svih komunusta i progresivnih ljudi.

Zajedno protiv stranaka koje zagovaraju EU predaju. Postoji samo jedna realna politička i ekonomska alternativa-socijalizam!
Živeo 1.maj Dan međunarodne solidarnosti radničke klase!
Dole sa kapitalizmom! Živela borba za radnička prava i slobodu!
Živeo socijalizam i komunistička perspektiva!

[Admin]

NKPJ i SKOJ OBELEŽILI PRVI MAJ

Povodom 1.maja Dana međunarodne solidarnosti radničke klase Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) i Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) obeležili su taj značajan datum u istoriji svetskog proletarijata polaganjem venaca i tradicionalnim mitingom na Trgu Dimitrija Tucovića (Slavija) u Beogradu. Obeležavanju 1.maja ove godine pridružili su se i članovi organizacije Komunisti Srbije koji su zajedno sa NKPJ i SKOJ učestvovali na mitingu.

Nakon završetka mitinga aktivisti SKOJ i NKPJ priključili su se prvomajskoj koloni Novog sindikata zdravstva, a posle toga koloni Udruženih sindikata Srbije „Sloga“. Protestna šetnja je prošla Trgom Dimitrija Tucovića, zatim Beogradskom ulicom do Bulevara revolucije i zgrade Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Savezne skupštine da bi se procesija završila na Terazijama ispred Agencije za privatizaciju. Članovi SKOJ-a I NKPJ davali su ton prvomajskoj protestnoj manifestaciji pevajući revolucionarne pesme - „Inernacionalu“ i „Bela ćao“ i skandirajući parole „ radnička Srbija“ i „buržujski lopovi“.

Pripadnici SKOJ i NKPJ bili su dobro prihvaćeni od radnika u protestnoj šetnji kojima su delili novi broj Glasnika SKOJ-a posvećenog 1.maju. Nakon završetka skupa članovi SKOJ i NKPJ uputili su se ka sedištu Partije u Nemanjinoj 34 pevajući komunističke pesme, skandirajući proleterske parole i visoko vijoreći crvene zastave Partije i SKOJ-a.

[Sponsored content]