Solidarnost sa Kubom

[fidelista]

Dani Kube u Velikom Gradištu

Program manifestacije:

Utorak, 17. februar sa početkom u 18:00 časova u sali Kulturnog centra izložba "Kuba-lepa i daleka", izložbu otvaraju savetnik ambasade Kube u Srbiji Pablo Romero Carmenatti i Marijan Kubik

Utorak, 17. februar sa početkom u 19:00 časova u bioskopskoj sali Kulturnog centra projekcija filma "Dnevnik motocikliste"

Sreda, 18. februar sa početkom u 16:00 časova u sali Gimnazije prezentacija Kube kao turističke destinacije

Sreda, 18. februar sa početkom u 19:00 časova u bioskopskoj sali Kulturnog centra projekcija filma kubanske produkcije "Bilo jednom u Haavani"

Četvrtak, 19. februar sa početkom u 19:00 časova u bioskopskoj sali Kulturnog centra projekcija filma kubanske produkcije "Viva Cuba"

Petak, 20. februar sa početkom u 18:00 časova u svečanoj sali Skupštine-opštine tribina "Kuba-juče, danas, sutra", gost ambasador Kube u Srbiji Hulio Sezar Kancio Ferer. Posle tribine uz promociju kubanskih koktela zabava uz zvuke Kube.

[center]
Organizatori: Srpsko-kubansko društvo prijateljstva, Kulturni centar Velikog Gradišta.

Generalni poktovitelj Skupština-opština Veliko Gradište.

www.cuba-si.co.nr

[Simon_Bolivar]

Svaka cast na akciji... Veliko Gradiste centar revolucije!

[fidelista]

Predsednik Gvatemale Alvaro Kolom uputio je u toku zvanične posete Kubi zvanično izvinjenje zbog "Zaliva svinja", orkestriranog pokušaja invazije 1961. godine na Kubu iza kojeg su stajale SAD.

"Želim da Kubi uputim izvinjenje što smo ustupili našu zemlju, našu teritoriju za pripremanje invazije na Kubu", izjavio je Kolom u govoru na Univerzitetu u Havani, gde se nalazi u državnoj poseti.

U invaziji u "Zalivu svinja" u aprilu 1961. godine učestovala je grupa proteranih Kubanaca, koju je formirala američka Centralna obaveštajna služba (CIA) sa teritorije Gvatemale.

Nakon tog pokušaja invazije, predsednik Kube Fidel Kastro zvanično je označio socijalistički karakter Kubanske revolucije. Kubi su sankcije uvedene 1962. godine.

Diplomatski odnosi između Kube i Gvatemale, koji su bili zamrznuti tokom decenija u doba hladnog rata, ponovo su uspostavljeni 1998. godine.

Kolomovo zvanično izvinjenje kao "predsednika, šefa države, i komandanta vojske" pratile su snažne ovacije. On je rekao da Gvatemala nije učestvovala u invaziji, ali da je ustupila svoju teritoriju.

Kolom je peti predsednik latinoameričkih zemalja koji je posetio Kubu od početka godine. On je sa svojim kubanskim kolegom Raulom Kastrom potpisao ekonomske sporazume.

Predsednik Gvatemale je odao najveće priznanje Fidelu Kastru u znak zahvalnosti za medicinsku pomoć njegovoj zemlji.

Više od 3.500 kubanskih medicinskih radnika zaposleno je u Gvatemali, a trgovinska razmena u 2007. godini bila je 25 miliona dolara.

18. februar 2009. god.

[fidelista]

Partneri preko okeana

Preuzeto sa www.novosti.rs

SRBIJA i Kuba sarađuju na političkom, ekonomskom i naučnom planu. Utvrđena je strategija. Na nivou ministarstava spoljnih poslova, potpisan je sporazum o političkoj koordinaciji.
U najkraćim crtama, ambasador Kube u Srbiji Hulio Sesar Kansio Ferer, uoči odlaska iz Beograda sredinom avgusta, ovako za “Novosti” sumira rezultate gotovo četvorogodišnjeg boravka u našoj zemlji. Najveći utisak koji nosi na Kubu, ipak, kaže on, jeste - srpski narod. Ističe da su njegovi kontakti i na ličnom i na poslovnom planu bili izuzetno uspešni, prijateljski.

- Sklopljeni su sporazumi za proizvodnju biotehnoloških proizvoda u Srbiji. Vode se pregovori da se u Srbiji proizvodi lek protiv vitiliga, psorijaze, dijabetičarske noge. Na Kubi postoji interes za srpske poljoprivredne proizvode. Potpisani su sporazumi s naučnim centrima u Zemunu, Novom Sadu, Palanci. Srpsko seme ide na Kubu, a sa Kube stiže biotehnologija. Radi se i na energetskom sporazumu. Na Kubi se nalazi sedam multinacionalnih kompanija koje se bave istraživanjem, bušenjem i ispitivanjem mogućih nalazišta nafte. Srbija je zatražila da učestvuje u tim istraživanjima i Kuba je saglasna. Zainteresovani smo i za srpske sisteme građenja, petrohemijsku industriju. Reč je o 19 projekata. Očekujemo da se potpiše sporazum o kulturnoj i saradnji u visokom obrazovanju.

* Beograd predlaže da bude domaćin Samita nesvrstanih 2011?
- Pokret okuplja 119 zemalja, što je i većina u međunarodnim organizacijama, i poslednjih pet godina bio je vrlo aktivan. Njegova najveća snaga leži u raznolikosti. Ideja Srbije je da se na Samitu u Beogradu 2011. godine obeleži pola veka Pokreta, koji je tu i začet. Odluku će da donese Pokret na predstojećem sastanku u Egiptu, gde će srpska delegacija biti predstavljena na visokom nivou. Nisam čuo mišljenje protiv ove ideje.

* Kuba je popularna destinacija za srpske turiste. Mogu li da očekuju nove povoljnosti za putovanja?
- Već dve godine se radi na direktnoj čarter-liniji Beograd -Havana. Nažalost, svetska kriza je naškodila upravo avio-kompanijama, pa smo prisiljeni da sačekamo. Neke srpske firme zainteresovane su da ulažu u kubanski turizam. Jedna od ideja je - hotel za srpske turiste. Smatramo da bi Beograd mogao da bude “sabirni centar” za region Balkana i okolne zemlje, da se turisti sakupljaju u Beogradu i odatle vode na Kubu. Radimo na tome.

* Da li turisti u vreme meksičkog gripa mogu biti bezbedni na Kubi?
- Zasad ima 45 slučajeva gripa, ali, dobro
smo se pripremili i kontrolišemo situaciju. Naš sistem zdravstva i civilne odbrane veoma je osposobljen za situacije kao što je ova.

* Kuba nije priznala Kosovo. Šta očekujete od odluke Međunarodnog suda pravde kada je o pokrajini reč?
- Kuba zasniva svoje spoljne odnose na principima i normama međunarodnog prava. Smatramo da je poštovanje međunarodnog prava obaveza svih i morala bi da bude radi zaštite, pre svega, malih zemalja. Nažalost, moćni su uspostavili dva aršina. Tradicionalno smo solidarni sa Srbijom, protivili smo se bombardovanju. Podržali smo Srbiju kada je na Generalnoj skupštini zatražila da se pitanje Kosova prosledi Međunarodnom sudu pravde. Kuba ne praktikuje da se obraća Međunarodnom sudu pravde. Više volimo da se sami branimo uz solidarnost drugih naroda. Na vaše pitanje kakva će biti odluka odgovaram pitanjem: “A da li su se velike sile potčinile tom sudu?” Generalna skupština UN je tokom mnogo godina osuđivala blokadu Kube. Prošle godine su samo dva glasa, SAD i Izrael, bila protiv. Ali, blokada ostaje.

* Novi predsednik SAD otvara prostor za uklanjanje blokade?
- Naše najviše rukovodstvo izjavljuje da ga smatra časnim čovekom, koji veruje u ono što govori. Mi sa pažnjom pratimo u kojoj meri može da ostvari ono što kaže. Drug Fidel kaže da Obama otkriva da je jedna stvar biti predsednik, a druga šef imperije. Smatramo da ćemo pre ili kasnije pobediti blokadu, čak iako budemo morali da čekamo još 50 godina. Više od 70 odsto Amerikanaca želi ukidanje blokade. Procenjujemo poslednje Obamine mere. Naš predsednik je ponovio da smo spremni da sednemo za sto, ali bez uslovljavanja.

* U kom pravcu se kreću reforme na Kubi?
- Ostaćemo nezavisna zemlja i neće moći da dođe američki ambasador koji će naređivati na Kubi. Došlo je do velike promene 1. januara 1959. godine. Nećemo se vraćati na kapitalizam koji je u krizi. Na Kubi se promene dešavaju da bismo postali efikasniji, moderniji, produktivniji. Da prevaziđemo nedostatke, da usavršimo našu demokratiju.

* Kakve utiske nosite iz Beograda, čime ćete se dalje baviti?
- Vlada u Havani će mi reći čime ću da se bavim u ministarstvu. Vraćam se porodici, imam troje dece, šestoro unučadi. Već 47 godina sam diplomata, bio sam u sedam misija, imam 66 godina.

FIDEL I RAUL
* KAKO je bivši kubanski predsednik Fidel Kastro?
- Sudeći prema tome koliko radi i stvara, dobro se oseća. Pošto se oporavio od bolesti, shvatio je da nema dovoljno snage da ispunjava svoje obaveze na čelu države i vlade i odlučio je da se više ne kandiduje. On je i dalje naš vrhovni komandant, ali morali smo da poštujemo njegovu odluku. Drug Raul Kastro je uvek bio drugi lider i vođa revolucije. Njegova divna revolucionarna istorija seže još od Monkade. Deli iste ideale kao njegov brat, ali kao ličnosti su drugačiji. Poznato je da je vrlo organizovan i disciplinovan. Zna se da ne voli kamere, ni proganjanje novinara, ali svi koji ga bolje poznaju uvek kažu da je vedra osoba, vrlo dobar otac, zahtevan, ali duboko human.

NASLEDNICA MERSEDES
MOJA naslednica je ambasadorka Mersedes Martines (49), diplomata od krijere koja je već bila u tri misije u Evropi. Dobila je agreman i stiže između 20. i 25. avgusta sa suprugom i kćerkom od 11 godina. Uveren sam da dolazi spremna da nastavi da razvija srpsko-kubanske odnose.

[Sponsored content]